Човек је дужан завичају!
Физичком, духовном и личном; јер то је он, његово биће и душа. И дошла су тако времена када се питамо јесу ли Срби, Славонија, Папук икада и били у истим реченицама и животима. Је ли је то уопште у реалности постојало и да ли је икога више брига? Кажу да тако мора, да време и заборав лече све. Кажу и лажу, јер заборав је ђавоља работа гора и од смрти. Лажу и да се тако једино може напред: у живот и будућност. Јер на крају када човек стигне до те будућности схвати да је све само један круг. Бесконачни плави круг изван кога остају само бајке његовог завичаја и младости!
Књига "Бећарац Срба у западној Славонији" има за циљ да широј јавности приближи нематеријалну културну баштину Срба у западној Славонији, јер и данас када се на слављима окупе Славонци, често и радо запјевају бећарац. Велики број расељених присјећа се тако некадашњих времена и завичаја. У томе им се радо придруже и сународници исте судбине, јер су сличне пјесме пјеване широм некадашњих крајишких простора. Бећарац је врста кратке традиционалне лирске народне пјесме коју чине два везана десетерца.
Зборником радова „Баштина крајишких Срба“ кроз историјски оквир широј јавности представљена је и приближена материјална и нематеријална културна баштину крајишких Срба. Сазнања о српској култури на подручју Хрватске од 16. вијека до данас учињена су доступнима, те се лако може препознати и издвојити све што је било вриједно у нашој баштини. Ова књига унаприједиће знања и развити свијест о значају његовања и чувања културне баштине крајишких Срба, али и Срба на свим другим просторима.
Вријеме и прилике у којима се нашао српски народ крајем 20. вијека, учинили су да и поред великих невоља сваке врсте, урадимо много тога из области културне традиције, посебице фолклора и језика, што нисмо стизали у бољим временима. На том плану значајно мјесто као прегалац заузима пјесник Здравко Крстановић. Он је приређивањем више књига записа народних пјесама са простора Војне крајине, расутих по рукописним и штампаним збиркама из 19. вијека, остварио запажене резултате.
Крајем 2020. године из штампе је изашла "Антологија српске лирске народне поезије Крајине", коју је за штампу приредила проф. др Славица Гароња и посветила „25. годишњици егзодуса српског народа из Републике Српске Крајине и Хрватске (1991-1995)“. У врло интересантном уводу је истакнуто: „Надамо се да ће и ова Антологија лирске усмене поезије показати до каквих се висина (семантичких, ритмичких, песничких) винуо српски народ, његов песнички дар и језик, његова чиста есенцијална духовност…“
Човек је дужан завичају!
Физичком, духовном и личном; јер то је он, његово биће и душа. И дошла су тако времена када се питамо јесу ли Срби, Славонија, Папук икада и били у истим реченицама и животима. Је ли је то уопште у реалности постојало и да ли је икога више брига? Кажу да тако мора, да време и заборав лече све. Кажу и лажу, јер заборав је ђавоља работа гора и од смрти. Лажу и да се тако једино може напред: у живот и будућност. Јер на крају када човек стигне до те будућности схвати да је све само један круг. Бесконачни плави круг изван кога остају само бајке његовог завичаја и младости!
Књига "Бећарац Срба у западној Славонији" има за циљ да широј јавности приближи нематеријалну културну баштину Срба у западној Славонији, јер и данас када се на слављима окупе Славонци, често и радо запјевају бећарац. Велики број расељених присјећа се тако некадашњих времена и завичаја. У томе им се радо придруже и сународници исте судбине, јер су сличне пјесме пјеване широм некадашњих крајишких простора. Бећарац је врста кратке традиционалне лирске народне пјесме коју чине два везана десетерца.
Зборником радова „Баштина крајишких Срба“ кроз историјски оквир широј јавности представљена је и приближена материјална и нематеријална културна баштину крајишких Срба. Сазнања о српској култури на подручју Хрватске од 16. вијека до данас учињена су доступнима, те се лако може препознати и издвојити све што је било вриједно у нашој баштини. Ова књига унаприједиће знања и развити свијест о значају његовања и чувања културне баштине крајишких Срба, али и Срба на свим другим просторима.
Вријеме и прилике у којима се нашао српски народ крајем 20. вијека, учинили су да и поред великих невоља сваке врсте, урадимо много тога из области културне традиције, посебице фолклора и језика, што нисмо стизали у бољим временима. На том плану значајно мјесто као прегалац заузима пјесник Здравко Крстановић. Он је приређивањем више књига записа народних пјесама са простора Војне крајине, расутих по рукописним и штампаним збиркама из 19. вијека, остварио запажене резултате.
Крајем 2020. године из штампе је изашла "Антологија српске лирске народне поезије Крајине", коју је за штампу приредила проф. др Славица Гароња и посветила „25. годишњици егзодуса српског народа из Републике Српске Крајине и Хрватске (1991-1995)“. У врло интересантном уводу је истакнуто: „Надамо се да ће и ова Антологија лирске усмене поезије показати до каквих се висина (семантичких, ритмичких, песничких) винуо српски народ, његов песнички дар и језик, његова чиста есенцијална духовност…“