Књига Крајина

БЕЋАРАЦ СРБА У ЗАПАДНОЈ СЛАВОНИЈИ

1.000,00 РСД

Quantity

Књига “Бећарац Срба у западној Славонији” има за циљ да широј јавности приближи нематеријалну културну баштину Срба у западној Славонији, јер и данас када се на слављима окупе Славонци, често и радо запјевају бећарац. Велики број расељених присјећа се тако некадашњих времена и завичаја. У томе им се радо придруже и сународници исте судбине, јер су сличне пјесме пјеване широм некадашњих крајишких простора. Бећарац је врста кратке традиционалне лирске народне пјесме коју чине два везана стиха са по десет слогова (десетерца).

На приједлог државе Хрватске бећарац је 2011. године у Унеску уписан на листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства. Из образложења приликом уписа не уочава се да је бећарац баштина и српског народа. Због тога би те податке требало употпунити, како би бећарац постао заједничка баштина свих народа који су га пјевали.

Књига “Бећарац Срба у западној Славонији” је лијек за напоран рад народа, јер његова духовност, уз мудрост и досјетке, чине здрав дух предака, који и нас данас чине здравима. У својој рецензији др Милош Рашић у књизи пише: “Писање књига попут ове вишеструко је корисно: осим што броји импозантан број од 4000 бећараца, она директно доприноси очувању фолклора и културног наслеђа, те омогућава увиде у историјске токове, показујући да су на одређеној територији, попут Славоније у овом случају, Срби имали своју специфичну културу и традицију. С тим у вези, процеси заборављања, ако ништа друго, макар се успоравају.”

Тешко је утврдити вријеме настанка бећарца и музичке пратње за њега, почев од 18. и 19. вијека Срба у Угарској а сматра се да је управо настао почетком 20. вијека. Читалац ће сазнати и да је ријеч „бећар“ турског поријекла. У Будиму бећар је био „неожењен човјек“, или у вријеме Карађорђа био је то војник из других земаља у служби за плату. Сазнаће се за бећарац у Унеско конвенцији и како је Србија добила пуноправни статус чланице Конвенције. У ствари, бећарац припада свим заједницама овог простора. Бећарац је примјерен за групно пјевање, гдје се исказују прикривене поруке са слободнијим изражавањем, много нагиње хумору и ласкању. Посебно се пјева на свадбама, вашарима, прелима, сеоским славама. (Милош Бајић)

Рецензент књиге је др Милош Рашић, научни сарадник на Етнографском институту САНУ у Београду а предговор је написао мр Миленко Заилац, пуковник у пензији, рођен у Доњим Граховљанима, у западној Славонији.

У књизи „Бећарац Срба у западној Славонији” налази се 4000 најљепших бећараца, сложених азбучним редом. Књига је квалитетно опремљена, има 460 страна и штампана је у тврдом повезу.

Додатне информације

Тежина 745 g
Димензије 3 × 14,5 × 21,5 cm
Аутор

Сњежана Станишић

Број страна

460

Повез

Тврд

Писмо

Ћирилица

Година издавања

2023