Захваљујући специфичном сакупљачком раду на речима књижевника и сликара Слободана Амановића, настао је речник под насловом “Ријечи Врбника и книнског краја”, од речи „абатити – крадом отети, присвојити“, до речи „шчепушати – почупати неком косе на глави, савладати неког“, са наведеним основним лингвистичким значењем.

Слободан Амановић се држао основног значења речи и њеног сазвучја и језичког садржаја, да би се изразила употреба речи у прошлости и свакодневном говору. Обратио је пажњу на лингвистичку и граматичку употребу језика Врбника и книнског краја, у архаичном и свакодневном смислу и садржају. Такође је обратио пажњу на хомонимију и полисемију структуре речи, чије је значење дато уз сваку језичку појединост.

Речник, као записивачки резултат вредног посленика Слободана Амановића, постаје посебни збир речи, од знатне користи за академијско изучавање језика, спознавање његовог лексичког богатства, и његово тумачење за потребе науке о језику. (Др Милован Гочманац)

Амановић је, према „Завештању о језику“ Мила Медића, пажљиво прикупљао

речи српског језика у старом завичају и сачинио лингвистички азбучник који садржи преко 2.500 речи са објашњењима и значењем у српском књижевном језику. Речи сложене као азбучник, како под слово, тако и у оквиру појединих слова, лако се проналазе и уједно су особени регистар речи.

Оно што речима даје посебну снагу изворности јесте чињеница да Амановић није сачинио речник на основу постојеће језичке грађе већ је користио сазнања из усменог говора у книнском крају а пре свега у родном Врбнику. Многе речи је „узео“ у породичном говору а до неких је морао отићи на кућни праг казивача да би их чуо и о њиховом значењу још коју проговорио. Појаснио их нама и потомцима који ће тек доћи.

Појава ове књиге је празник не само живе крајишке, већ и наше опште културе језика. Он је наша потреба и биће од користи свима онима који су српским језиком облагорођени. (Милијан Деспотовић)