Сава Мркаљ рођен је у селу Сјеничак 1783, а умро је у Бечу 1833. године. Био је српски учитељ, монах и филолог. Познавање страних језика (латински, француски, грчки и хебрејски) му је умногоме омогућило да се бави филологијом. Црква га је често нападала због његове учености и реформе азбуке, те је он, да би умањио нападе, 1811. године постао калуђер, али то није било од велике помоћи и двије године касније је напустио манастир. 1827. је ментално оболио и свој живот је шест година касније окончао у болници у Бечу.

„Пјесме“ Саве Мркаља за штампу је приредио проф. др Душан Иванић. Он је у богатом поговору књиге обрадио пјесничко дјело Саве Мркаља, као и досадашња тумачења Мркаљевог опуса и његов симболичан статус. Штампањем ове књиге испуњен је циљ, а то је афирмација једне од најзначајнијих личности цјелокупне српске културе и њен стварни и симболички значај за културу крајишких Срба.

„У серији недограђених пјесничких опуса у српској књижевности Мркаљ заузима посебно мјесто. Док су други пјесници, иако прекинути у стваралачком зре­њу (нпр. Јован Дошеновић, Бранко Радичевић, Јован Грчић Миленко, Војислав Илић), досегли пуну концен­трацију барем у једном периоду свог живота и то потврдили пјесничким књигама, он као да је поезију писао случајно, изазван околностима или реакцијама на туђи текст. Отуда можда долази и изразита жа­нров­ска, тематска и стилско-реторичка разноликост његове лирике. На другој страни, гледајући на стих, ритам, лексику, сликовитост, потврђује се из пјесме у пјесму пјесникова изузетна самосвојност, брижљивост и осјетљивост, које га бране од опонашања чак и кад преводи и прерађује“. (проф. емеритус Душан Иванић)