„Пред нама је избор песама једног од најплеменитијих изданака песничког и језичког дара западних српских простора нашега језичког и духовног постојања, Небојше Деветака. Оног бескрајно драгоценог и рекло би се незамењивог имена када је у питању духовна и физичка одбрана постојанства наших огњишта, да не кажемо и наших згаришта, љуте Српске Крајине, на местима где ће нас бити још само у песмама и књигама. Али, где ће нас бити.

Ко у судњем збегу, у овој књизи су се сабрала и нашла сва одабрана језичка узлетишта Деветаковог песничког служења и посвећења. Све слутње и сва обистињења језичких трагања и налазишта. Од олује до Олује Деветаково разгртање пепела и тражење жишке жара, од надежних узлета до безнадежних посртања, овај песник је принео себе као жртву посвећену одбрани тог зрна части и тог прста образа у времену у коме цео наш род српски није успевао да одоли искушењима тешког и преварног доба у дејствима огромног смећа наших идеолошких заблуда.

Сад више нема таме у коју нисам сишао по своје злато – узвикнуо је у веку Брана Петровић. Деветаков силазак и пролазак кроз ту таму кроз коју су прошли Небојшини претходници још од Саве Мркаља до њега самога, уродио је скупо плаћеним али драгоценим плодовима његовог песничког духа и ума. (Благојe Баковић)

„Поезија Небојше Деветака прекинута, нажалост, раном смрћу песника, заустављена је у свом пуном напону и песничком зрењу, када је песник исписивао песме које су артикулисале његов већ увелико препознатљиви глас у савременом српском песништву. Али и овако завршени и заокружени песнички опус, како га је сам живот заокружио, оставио је снажан траг, аутентичан, динамичан и помало горак о темама и дилемама које су га заокупљале. Из књиге у књигу он се поетски мењао и освежавао, померао је границе свог поетског света, језички и тематски усложњавао је песме стрепећи и треперећи у стиховима у које је из себе бежао“. (Никола Вујчић)