Књига песама „Испод пепела“, аутора Бошка М. Бућана штампана је у спомен на Саву Мркаља, генијалног реформатора српске азбуке, поводом 235 година од рођења и 185 година од његове смрти.

Књига се састоји из два циклуса. Први циклус „Пред капијом новог живота“ садржи духовну поезију, а други циклус под називом „Уточиште“ је пројекат заснован на безавичајности и раздомљености. Аутор пева о једном свету који је нестао, а кад све нестане онда се враћа ономе што је једино преостало, а то су успомене. Свака његова песма је једна слика која је у њему дубоко урезана.

Бућан није само песник опевавања, већ је и песник приповедања. Он и даље сања дуге избегличке колоне, које на врелом августовском сунцу напуштају Крајину, тако да се његова песма показује као својеврсно сусретиште и сјециште лирског и епског. Све његове песме писане су тзв. везаним стихом, што читаоци обично воле.

„Литература најчешће јесте потрага за изгубљеним, потонулим свијетом који се поново покушава оживјети, односно створити књижевним средствима. Већ сам наслов књиге  Испод пепела сугерише да је ријеч о свијету који више не постоји, који је изгорио и од којег је остао само пепео. А испод пепела су трагови некадашње цивилизације која ће оживјети демијуршким потезима пера.

Књига је посвећена Сави Мркаљу, реформатору српске азбуке и антологијском пјеснику, родом с Кордуна. Њему је посвећена и пролошка пјесма збирке насловљена Мученик, што је, с данашње дистанце тачна дијагноза Мркаљеве судбине. Због своје реформе, прогањан и од свјетовних и од духовних власти, отјеран је у умоболницу. Бућанове помало идиличне  пјесничке слике затичу Саву као младог учитеља у родном Сјеничаку, како подучава ђаке и пише Сало дебелог јера. У епилогу пјесме назначена је Мркаљева злехуда судбина“. (Ђорђе Нешић)