У књизи „осјенчених сјећања и благих подсјећања“, како их је назвао аутор (рођен 1944, у Комоговини, на Банији), бројни су новинарски, литерарни, публицистички записи о некадашњој Банији. Записи о многим банијским крајевима и мјестима, о догађајима и људима, о много чему што је некад било и патно и ратно, а данас је тек никад истражена и истином бар донекле исписана историја… Па је у књизи, између осталог:

– сјећање на прославу једне од давних годишњица оснивања 7. банијске ударне дивизије у Доњем Класнићу;

– подсјећање на учитељске курсеве у Глини, с именима свих полазника и предавача;

– сјећање на обиљежавање годишњице Прве партизанске гимназије у Рујевцу, са цртицама и о поријеклу имена тог мјеста;

– о књигама Маје Кљаић Вејновић и Николе Д. Турајлића о страдању становништва Стрмена, Црквеног Бока и Ивањског Бока у 20. вијеку и Милоша Бајића о страдању Банијаца у логору Маутхаузен (с презименима свих заточеника);

– дужи или краћи записи, с описима неких мјеста, лијепих пејзажа и „као срце угротуљених углова банијских“: Горичка, Меченчани, Комоговина, Петриња, Костајница, Блиња, Горњи Бјеловац, Јавница, Доњи Класнић, Горња Велешња, Дреновац, Јошавица (петрињска), Кобиљак, Доња Млинога, Горња Млинога, Ловча, Горња Пастуша, Жељезничка станица Краљевчани, Мајданци (петрињски), поједини предјели Кордуна и многа друга;

– о рјечици Бручини, уз спомињање и других банијских ријека и рјечица; о воденицама;

– о шуми Шашави, Калинама, уз спомињање Трговске горе, Шамарице и других шума и брда;

– о орању са дједом Дамјаном Кладарином и старим кумом Пајом Корасићем;

– о конопљи, кетену, липи, бујади, питомом кестену, „Гавриловићевим“ говедима, лубеницама на Женском плацу у Петрињи, о купању на ријеци Уни код Костајнице, о одласку на сајам у Костајницу, о чекању на Жељезничкој станици Глина;

– о старим и најстаријим банијским сортама јабука каквих више нема на пијацама и у продавницама, осим у понеком банијском воћару (американка, бановка, брњеушка, видушевка, жунка, зуквача, каламбура, кожара, колачара, петровача, слаткача, тањурача, хађерка, црљенка, чешкоселска и друге);
– неколико десетака страница о путовањима бициклом по Банији (о историји бицикла и другим појединостима везаним за то и данас све популарније превозно средство);

– о хљебу из некадашње Лекића пекаре у Глини, о чутурици обљајске ракије;

– о банијско-кордунском ћири и првом аутобусу на релацији Петриња-Костајница;

– о сусретима са државним и републичким руководиоцима, високим војним лицима, књижевницима, сликарима, карикатуристима, спортистима, а прије свега и о сусретима, познанствима и пријатељствима с многим именом и презименом наведеним Банијцима;

– ту су стихови и прозни одломци, најчешће као илустрације уз текстове, писаца из Србије и свијета, писаца рођених на Банији, те неколико литерарних радова тадашњих ђака из Меченчана, Брђана Шамаричких…;

У књизи су и бројни други записи о некадашњој Банији.
На крају су азбучним редом исписана презимена, у ствари допуњен списак презимена банијских Срба из прве књиге, као и Рјечник мање познатих старих банијских ријечи и израза који се појављају у овој књизи.