Крајем 2020. године из штампе је изашла “Антологија српске лирске народне поезије Крајине”, коју је за штампу приредила проф. др Славица Гароња и посветила „25. годишњици егзодуса српског народа из Републике Српске Крајине и Хрватске (1991-1995)“. У врло интересантном уводу је истакнуто: „Надамо се да ће и ова Антологија лирске усмене поезије показати до каквих се висина (семантичких, ритмичких, песничких) винуо српски народ, његов песнички дар и језик, његова чиста есенцијална духовност…“

За Антологију је ауторка одабрала 400 лирских народних пјесама (и 50 варијанти) са свих крајишких простора. Пјесме су тематски разврстане у десет цјелина, насловљених одабраним стиховима: Град градиле б`јеле виле – митолошке, Путовала Огњена Марија – хришћанске, Засп`о Виде у ливади – обредне, Жито жела љепота дјевојка – пјесме о раду, Нек` донесе за косама сунце, у њедрима меке мјесечине – сватовске, Нина, буба, малога голуба – успаванке и дјечје бројалице, Вијало се перо пауново – љубавне, Завади се орле и соколе – породичне, Синоћ Јови б`јела књига дође – војничке-граничарске и Свадила се баба и дјевојка – шаљиве пјесме. Преузела их је из 16 објављених књига и 8 рукописних збирки (од којих је чак 13 записано у XIX вијеку, 7 у XX вијеку, а 4 су објављене након егзодуса српског народа са крајишких простора). Испод сваке пјесме је наведен њен извор – податак о сакупљачу и години када је записана, а понегдје и топографска одредница / назив регије или села гдје је записана. За мање познате ријечи није рађен посебан рјечник, већ су те ријечи објашњене испод сваке пјесме, што их чини разумљивијим.

Књига има преко 440 страница, технички беспријекорно и веома допадљиво урађених, тврдо повезаних – примјерено њеном антологијском садржају и значају.

Овакве књиге, стручно припремљене и објашњене, потребне су свакој српској породици, као извор духовности и потврда културног и националног идентитета. Оне су истински доказ и печат о вјековању српског народа на крајишким просторима, размеђима завађених царстава, током којих је створена особена култура, језик, унутрашња организација… Овакве књиге су чувари идентитета Срба-Крајишника, који су сада, игром судбине и вољом бјелосвјетских моћника, расељени и раштркани по цијелом свијету.

Због свега тога, ова антологија је за препоруку свим људима добре воље, јер ће у њој наћи праве животне вриједности и поуке једног истинољубивог, страдалног и храброг народа. (Миленко Заилац)